Dete i pas

Kada porodica koja već ima psa dobije dete, obično to ne stvara nikakve poteškoće, ako je pas dovoljno socijalizovan i ako živi sa njima kao član porodice. Treba se međutim paziti da u prvih 2 do 3 godine dete ne ostane samo sa psom. Zajedno provedeno vreme mora da bude strogo kontrolisano od strane bar jednog roditelja. Nema potrebe pomišljati na najgore, ali što je sigurno – sigurno je.
Postoje takve porodice kod kojih su deca napravili svoje prve korake držeći se za veliku dlaku psa, ali ipak nije svaki pas pogodan da odigra ulogu jedne dadilje mada ima izuzetaka. U tome su najbolji ovčarski psi. Socijalizirani pas ima dovoljno strpljenja prema gazdinom detetu, u mnogim slučajevima čak i sluša neke komande što dete izdaje. Ipak deca ne mogu da dominiraju nad psima do svojih 10 do 12 godina starosti. Naučnici tvrde da psi taj nezrelost osete preko mirisa.

Psi igraju izuzetno važnu ulogu u životu dece. Zajedničke igre deluju vrlo pozitivno na detetov psihofizički razvoj. Između ostalog deca preko igre sa psima nauče bezbrojne stvari, koje su im za korist u kasnijem životu. To su pre svega : ODGOVORNOST, BRIGA I TOLERANCIJA.
Ako roditelj nauči dete na vreme da se brine o svom psu, onda u njemu izgrađuje jednu kvalitativnu osobinu : ODGOVORNOST.

Kada dete brine o psu, to je za njega jedna vrsta igre, u kojem odigra ulogu odraslih. Iz te igre dete lako nauči šta je to BRINUTI O NEKOME.

Igra sa psom je i neka vrsta lekcije za dete, jer ovako nauči i da POŠTUJE psa. Vrlo brzo će da shvati da sa psom ne sme i ne može da radi uvek ono što mu je volja. Psi ni maloj deci ne dopuštaju sve. Ima jedna granica do kojeg mogu da odu u igri, i kad su oni već malo grublji, pas će odmah da ih obavesti sa svojim nekim pokretom ili glasom da su došli do krajnje granice u igri, i što je najčudnije, da deca od ovog ponašanja mnogo više razumeju nego kad im mi ljudi kažemo istu stvar. Tako deca nauče šta znači tolerancija i poštovanje. Da se deca ne bi uplašili od psa, u svakoj igri mora da učestvuje i roditelj da koordinira odnos između deteta i psa, jer mala deca obično nisu svesni šta može da trpi jedan pas. Na taj način ne može da dođe do slučaja da se dete uplaši, i preko ove igre lako nauči i dete i pas šta smeju i šta ne smeju da rade. To je jako dobro za kasnije, kad već dete ostane sam sa psom.

U današnjem svetu gde smo uvek u žurbi jako malo vremena možemo da provedemo sa našom decom, naročito malo vremena nam ostane za negu našeg ljubimca. Potrebno je sastaviti jednu listu koji sadrži celokupne potrebe psa, i ovo mogu naša deca da prate. Na taj način i oni učestvuju u nezi ljubimca. U početku samo ih zadužimo da menjaju vodu psa, kasnije i hranjenje neka postane njihov zadatak, i na kraju ih možemo zadužiti čak i sa šetnjom.

Kad naše kuče poraste

Deca u mnogim slučajevima gube zainteresovanost prema ljubimcu kad on poraste, i opet bi želeli kuče u svoj dom, jer su štenci za njih mnogo interesantniji. Nažalost ima takvih ljudi koji u tada ljubimca poklone, prodaju, ili daju u azil, i odmah kupe novo kuče, jer misle da je to najbolje za njihovu decu. Roditelji su dužni da objasne deci da psi brže rastu nego oni, i da njihov ljubimac ne može da se pokloni, ni da se proda, jer je član porodice u kome dete živi.
Treba izmisliti nove igre i programe u kojima dete i pas igraju glavnu ulogu. To daje deci veliko samopouzdanje. Vredno je psa upisati na neku osnovnu obuku, i pustiti decu da ih oni vode. Deca neka psu nauče neke osnovne stvari na obuci. To preko zabave i rekreacije daje i veliki osećaj uspeha našoj deci.

Povećanje kreativnosti

Igra deci pruža veliku radost, naročito kad izmisle i stvaraju nešto novo. Njihov entuzijazam je još veći kada u ovome učestvuje i njihov ljubimac. Pustimo neka probaju sami da naprave novu kuću za psa, ili možda novi povodac od nekog starog kajiša.Važno je da oni to rade sami bez pomoći, ali ipak uz prisutstvo roditelja. Ovako povećavamo njihov kreativnost.