Duhovni svet psa

Ponašanje psa ne zavisi isključivo od nasledjenih osobina, niti od uticaja okoline. Prihvatajući da nasledjene osobine imaju veoma važnu ulogu tokom vaspitanja, razmislimo o činjenicama i stvarima koji potiču iz okoline a imaju uticaja na ovaj proces.

Pod uticajem nekih odredjenih stvari iz okoline, ipak moramo uzeti u obzir i neke nasledjene defekte, kao na primer strašljivost, eugenika (rasna higijena) ili etologija.

U ranom periodu života, na primer, moguće je da se jednim dodirom ili pod uticajem blagog glasa, u nekoj meri smanji strašljivost i povećati emotivne reakcije štenca. Treba pokušati korigaciju, ali ukoliko se primeti i najmanji znak da je nasledilo nepoželjne osobine, onda ga nemojmo rasplodjavati. Na žalost previše ima uticaja spoljni izgled koji utiče na selekciju. Pridavajući važnost lepoti spoljnjeg izgleda i pomodarstvo, gubi se na standardu rase i veštačkim putem se dolazi do devijantnih rasa. Malo se pažnje pridaje tome da pas bude stabilnog karaktera i da je lako podložan dresuri. Ovakvim načinom selekcije, došlo se do toga da je pas postao statusni simbol u gradovima tj. ukras.

Trenutno ne raspolažemo dovoljnom količinom informacija o tome, koliki je zapravo nivo stresa, koji u psihološkom i fizičkom smislu “izdigne jednog psa iznad drugih”. Naime, nivo i trajanje stresa kod pasa je različito, zavisno od vrste i pojedinca. Ono što je optimalno za jednu vrstu može biti suviše za drugu. U ovakvom slučaju, ne utiče pozitivno na razvoj već ga unazadjuje.

Nepravilna je praksa da mladog psa držimo apsolutno zaštićenog i u izolaciji. Previše razmažen pas će tokom života biti sve manje otporniji na stres. Utvrdjeno je, da su štenad koja su bila izložena blagim stresnim situacijama, mnogo dovitljiviji, radoznaliji. Oni su dominantni na takmičenjima. Ona štenad, koja nisu bila izložena blago-stresnim situacijama, su na testu orijentacije, koju treba izvesti u jednom lavirintu, uglavnom skičali i pravili puno grešaka. Štenad izložena blago-stresnim situacijama su zadržali svoju hladnokrvnost. Veoma su brzo, sa malim brojem grešaka, bez davanja glasa, rešavali zadatak.

Druga dva spoljna uticaja, koja u velikoj meri utiču na to da dobijemo “super primerak” ili jednostavno jednu izuzetnu jedinku, doprinose i tome, da tokom kasnijeg života, ni emocionalno ni intelektualno ne nastrada pri nekim nepovoljnim uticajima. Jedna od njih je socijalizacija. Tokom socijalizacije štene se prvo vezuje za majku, zatim za druge jedinke svoje vrste, a potom za “nekog trećeg”. Ovaj period (koji se kod pasa javlja od 4 do 12 nedelje) sadrži dve prepreke. Ukoliko mlada jedinka ne dobije dovoljno socijalnih kontakata (ljubav), može doći do toga da on postane zatvoren, asocijalan čak i antisocijalan. Druga krajnost je tip “mamin ljubimac”. U tom slučaju majka (ili vlasnik) previše čuva i drži pored sebe svog “ljubimca”. Štene koje je previše maženo i paženo, u velikoj većini, u kasnijem životu će se teško socijalno uklopiti, emocionalno će biti nestabilan i biće jedan bolešljiv pas.

Pogledajmo kako na psa utiču razni nadražaji iz okoline. Psi koji su odrasli u okruženju sa mnogo različitih stvari i igračaka, po pokazateljima – se brže razvijaju, njihov karakter je sve bogatiji i raznovrsniji. U zrelom dobu pokazuju više interesovanja, inteligentniji su – a sve se to može zahvaliti pozitivnim doživljajima iz doba kada je bilo štene. Ovakav mladi pas neprestano uči. Njegov um u razvoju sadrži toliku količinu informacija, koja će mu u kasnijem životu biti od neprocenljive vrednosti. Tokom nekih eksperimenata utvrdjeno je da štenad, koju su do njihove 12 nedelje držali u boksovima, i nadalje želela da ostanu u njima. Štenad iz istog legla, koju su makar na nekoliko minuta dnevno izvadjeni iz boksova i stavljani na mesta koja su bila puna raznolikosti i bogata stimulacijama, do svoje 12 nedelje su postali veoma radoznali i aktivni. Štene koje je uvek držano u zatvorenom prostoru, retko će izaći iako su vrata namerno ostavljena otvorena. Oni se boje nepoznatih stvari. Štene, i sa najboljim genetskim poreklom, na ovaj način može biti psihološki uništeno. Zaključak je da se moramo truditi da svom psu obezbedimo najbolje moguće uslove da bi njegovi potencijali došli do maksimalnog izražaja.

Pre svega treba da razjasnimo pojam „duhovnog sveta“ mada nije najbolji izraz, jer to su izrazi duhovnog stanja – bez obzira da li se radi o čoveku ili psu – koji nisu ništa drugo do izražavanje pojedinih telesnih stanja. „Duhovni procesi“ kod pasa se izražavaju odredjenim pokretima (skakanje, ujedanje, mahanje repom, itd.). Ukoliko mislimo na pseći „duhovni svet“, pravilnije je, da govorimo o njegovoj psihi, ili još bolje o njegovom karakteru ili o njegovom ponašanju.

Ukoliko želimo da još više razložimo pojam duhovnog sveta, onda je ispravnije da umesto duhovnih karakteristika govorimo o njegovoj prirodi, naravi, osećanjima i raspoloženjima. Što se tiče osećanja psa, one se uglavnom spontano javljaju i uvek su uz njih pokreti koji označavaju njegovo fizičko stanje (glad, žedj, umor, ljutnja, seksualna privlačnost, itd) ili nagone (napad, bežanje, pojava iznenadnog zvuka i svetla) koje su izazvane nekim spoljnim uticajima.

Medjutim, neosporno je da u emocionalnom svetu psa, postoje pojave koje veoma podsećaju na osećaj ljubomore, tuge, radosti, ljubavi. Razlozi promena duhovnog stanja kod psa su istovetne sa razlozima promena duhovnog stanja kod čoveka. Svaki vlasnik zna da njegov ljubimac povremeno izgleda “kao da mu savest nije čista”. Ovo duhovno stanje je pre izazvano strahom, koje je iskombinovano sa nagonskom reakcijom za bežanje i osećanjem podredjenosti. Tuga veoma često zna da zavlada psom. Naročito kada od njega ode neko koga voli ili je voljena osoba nestala iz njegove okoline. Na ovo stanje pas reaguje na više načina. Uglavnom je to bezvoljnost ali može biti i cviljenje ili potraga za tom osobom. Pas će redovno i često obilaziti mesta na kojima su se ranije sretali.

Ovakvo tužno raspoloženje se može pojaviti i u slučaju kada neki pas zauvek nestane iz njegovog života. Keruša koja na svet okoti mrtvo štene, dugo će zavijati. Mrtvorođeno štene će isto olizati i braniti kao svu drugu živu štenad iz legla. Ukoliko od nje oduzmemo neko štene, ona će postati veoma uzbudjena i dugo će tragati za svojim psićima.

Psi ne pokazuju seksualno ljubavnu privlačnost, ali pokazuju privlačnost vezanu za parenje. Ovo je karakteristično za mužjake čak i u slučajevima kada ženka nije u blizini. U tom periodu psi su u uzbudjenom stanju a “molbe” za šetnju su sve učestalije i agresivnije (šetnje će naravno biti usmerene prema teritoriji gde se ženka nalazi). Apetit mu se tada smanjuje a agresivnost povećava.

U vezama koje nisu seksualnog karaktera ali su vezane za pripadnike iste rase, psima upravljaju mnoga različita duhovna stanja. Često će se sprijateljiti sa drugim psima, ali postoje i takvi psi koji imaju mnogo neprijatelja. Karakteristika skoro svih ovakvih pasa je da pri sklapanju poznanstava izražavaju agresiju i neprijateljstvo.

Mogli bi dugo nabrajati sve odlike koje karakterišu pse. Repertoar njihovih osnovnih karakteristika i duhovnih stanja je veoma širok: ljubav i mržnja, strah i ljubomora, osećaj griže savesti, smetenost, osećaj sramote i tako dalje. Osećaji pasa su veoma slični čovekovim osećanjima. U ovolikoj meri imaju pravo oni pristrasni prijatelji pasa koji pse poistovećuju sa ljudima, ali istovremeno prave grešku, kada iza nekog psećeg ponašanja traže i pronalaze svest i razum poput čovekovog.