Harmonična veza čoveka i psa

Pas svoja raspoloženja, osećaje i želje izražava na razne načine: karakterističnim glasovima, raznim držanjem delova tela i mimikom. Što se više bavimo sa psom, to će uticaj socijalizacije psa prema čoveku biti veća.

Psi koji odrastaju u odgajivačnicama, uglavnom slabo dolaze u kontakt sa čovekom. Tako da pas, koji do svog šestog meseca, nije imao nikav dodir sa čovekom, nikada ga niko nije uzeo na ruke, ne pokazuje nikakve potrebu za dodirom čoveka. Taj nedostatak može kod pasa, u kasnijem životu, prouzrokavati ozbiljne poteškoće. Nedavno su izvršili ispitivanje deset slučajeva, koji su se desile širom Evrope, kada je pas napao svoga vlasnika. Polovina pasa je odgajano u boksovima i nisu bili ni u kakvom kontaktu sa čovekom. U ostalim slučajevima se radilo o psima koji su psihički oboleli i koji su, i prema svojoj vrsti, pokazivali abnormalne reakcije.

Uspostavaljanje veze sa čovekokom se kod raznih vrsta pasa različito uspostavljaju. Neke vrste veoma lako stupaju u kontakt sa čovekom dok drugim vrstama to ide teže. Jedna vrsta se veoma veže za jednu osobu, a i sa drugi članovi porodice stupa u prijateljeske odnose. Druge vrste pasa (bokser, lovački pas, seteri i španijeli) su uvek prema svima prijateljski raspoloženi, bez ikakvog čovekovog uticaja na njih. Postoje i takozvani „psi jednog čoveka“ (rotvajler, doberman, nemački ovčar, veliki šnaucer) koji se samo u roku od jednog dana ili za samo nekoliko časova, za ceo se život vežu za odredjenog čoveka i do kraja života ga smatraju svojim gazdom.

Nije dovoljno ako se trudimo da nas naš pas razume. Takodje je nedovoljno da od njega tražimo trenutno ispunjenje svih naših naredbi. Da bi veza izmedju nas bila dobra, moramo se potruditi da i mi shvatimo i upoznamo našeg četvoronošca. Za uspostavljanje ovakvog harmoničnog odnosa, potrebno je da od prvog dana trudimo na takav odnos. Od trenutka kada smo psa kupili i doneli ga kući, moramo početi stvarati harmoničan odnos. Naime, kod pasa je socijalizacija veoma slična osećanju socijalizacije koje imaju deca. Psima koji su odgajani u boksevima, socijalizacija je mnogo teža. Takvi psi, kada porastu, mogu postati agresivni prema čoveku, usled nedostatka kontatka u mladom dobu.

U socijalnoj vezi izmedju čoveka I psa, u normalnim prilika je prirodno da čovek dominira, tj. da je čovek “na lestvici iznad” u odnosu na psa, koji ima osećaj hijerarhije. U gradskim naseljima se, u većini slučajeva, dešava da psa kupe za ljubimca, što I nije tako veliki problem. Problem je, što takvog psa drže izolovanog. Ovakva izolacija dovodi do nemogućnosti uspostavljanja kontakata sa drugim psima i ljudima, što može dovesti do problematičnog ponašanja. Naime, ukoliko se nas nalazi u situaciji da apsolutno zavisi od svoga vlasnika, postoji veoma velika šansa da pas bude nesposoban za stvaranje normalnih veza sa drugim životinjama i drugim ljudima. U ovakvim slučajevima, moguće je da pas ima veoma jaku želju za bežanjem, da se užasava gužve, a može od njega postati i pas koji ujeda! Zato je veoma važno da vlasnik izabere onakvog psa koji se lako prilagodjava novonastalim uslovima. Na žalost, velika većina ljudi se ovoga ne pridržava, pa kasno shvate svoju grešku: kada uvide da je njihov pas veoma nepredvidiv, neprijateljski je raspoložen prema drugim ljudima, a ponekad napadnu i decu.

Suprotnost ovakvog razmaženog psa vodi prema drugoj krajnosti: zanemaren pas. Ovakav pas će postati neverovatno labilan i biće u velikom strahu od nepoznatih osoba. Njegova borbenost je svedena na minimum, ali često može da ugrize iz straha, naročito kada mu je onemogućeno da beži. Sa velikom ljubavlju i strpljivošću se ovo ponašanje može popraviti, ali za to su potrebni meseci i meseci mukotrpnog i nesebičnog rada.

Pri uspostavljanju nove veze, postoji mogućnost da pas pokuša da preuzme dominantnu poziciju. Pravilnim vaspitanjem možemo postići da pas, jednom zauvek, nauči i prihvati svoje mesto na socijalnoj lestvici unutar porodice. Socijalno ponašanje mladih pasa, naročito mužjaka, koje prvenstveno postaje očigledno pri njihovim igrama, može veoma lako da predje u borbu za vlast. Na primer, ukoliko se pas počne sa vlasnikovom papučom ili rukom grubo igrati, i ne prestaje na prvu naredbu, onda je to, možda, već početak njegove borbe za prevlast. U ovakvoj situaciji ne smemo dozvoliti da pas nastavi prema svom nahođenju. Onaj pas koji je u poretku uvek iza svoga vlasnika, je u dobrim rukama i taj pas je “srećan”. Suprotno ovome je pas koji nije uvek poslušan. Takav pas, najverovatnije, ne živi u odgovarajućem okruženju. Za psa je najnormalnije i prirodno, da na lestvici rangiranja iznad njega stoji vlasnik (vodja čopora). Neposlušnost se ne sme tolerisati ni kod štenaca, jer zapravo ni drugi psi to ne bi otrpeli! Ukoliko pas ipak postane dominantan, što se veoma često dogadja, i zato previše čuva i brani svoga vlasnika, može postati abnormalno agresivan prema svakom nepoznatom psu ili čoveku.

Nikada nije dovoljno puta rečeno, da je osnova – alfa i omega – harmoničnog odnosa izmedju čoveka i psa: međusobno poznavanje. Kako bi ha što bolje upoznali, tu se misli na karakter prvenstveno - potrebno je da dobro zapazimo svaku reakciju na dobro i loše ophođenje. Vlasnik mora naučiti šta znače odredjeni pokreti tela psa. Potrebno je saznati: šta ga zanima, šta ga uzbudjuje, od čega se boji i razloge za pokazivanje agresivnosti. Potrebno je pomno pratiti ponašanje psa u kući i van nje, reakciju na sunce, na pun mesec, iznenadne pokrete, zvukove i situacije. Najvažnije je ipak da je potrebno sagledati naše lično ponašanje! Koja je naša reakcija kada pas napravi “grešku”? Kako ga nagradjujemo i kako ga kažnjavamo? Šta pas zna i šta možemo od njega očekivati? Koliko ga, zapravo, objektivno posmatramo? Kakvim ga vidimo, onakvog kakav je zaista ili onakvog kakvog bi voleli da bude?

Samo po sebi se podrazumeva, ali nije na odmet istaknuti, jako mnogo treba da se bavimo psom. Obratimo li pažnju, videćemo da stariji ljudi, u velikoj većini, imaju vanredno inteligentne pse. Zašto je to tako? Odgovor na to je da stariji ljudi žive uglavnom sami. Oni puno vremena provode pričajući svom psu a psi im “odgovaraju”. Razgovarajmo i mi sa svojim psom! Obratimo mu se glasom ili nemo (malim, jedva primetnim pokretima tela). Nakon ovoga, bićemo u mogućnosti da upoznamo biološke zakone jednog sasvim drugačijeg sveta, nekog sasvim drugog bića.

Prilikom stvaranja i uspostavljanja veze izmedju čoveka i psa, veoma se retko može desiti, da pas pokuša da dobije mesto vodje sam od sebe – uglavnom je u pitanju greška i popustljivost čoveka. Samo je pitanje vaspitanja psa, da on nadje i prihvati za stalno svoje mesto koje mu pripada na lestvici. Kod većine pasa to ne predstavlja nikakav problem. Medjutim, postoje takve jedinke, kod kojih je potrebno veoma mnogo strpljenja, razboritosti, nepokolebljivosti ali sve se to mora raditi s ljubaznošću i nagradama, kada to zasluži.