Izgradja poretka medju psima

U vučjem čoporu ili u grupi pasa, kao i u većini onih situacija, u kojoj dve jedinke žive zajedno, jedan od njih obično zauzme vladajuću poziciju. U svakodnevnom životu nije toliko vidljiv redosled na hijerarhijskoj lestvici, ali je zato veoma izražena i vidljiva u vanrednim situacijama.

Veći deo godine, vuk provodi u čoporu, u kome živi sa ostalim pripadnicima čopora. Ostale dane u godini provodi tako što se – posveti “porodici” ili se povuče i živi život vuka samotnjaka. Ovakvo ponašanje i način života je za vuka prirodom dato. Nagonski živi i prinudjen je da se prilagodi životu u čoporu, porodičnom životu i životu samotnjaka. Različiti načini pribavljanja plena prisiljavaju svaku jedinku da svoje urodjene načine ponašanja prilagode rigoroznim zakonima zajedničkog lova koji će zauvek uslovljavati njegove mogućnosti učenja. Zlatni šakal i dingo za koje se tvrdi da potiču od domaćeg psa (dok neki tvrde da su preci domaćeg psa), vode trostruki život: društveni, porodični i usamljenički.

Gore navedene teorije bi se mogle smatrati tačnim čak i u slučaju, kada vuk ne bi bio predak domaćeg psa. Zauzimanje mesta na hijererhijskoj lestvici, kako kod vuka tako i kod pasa, može se odrediti na više načina. Nekada se vode krvave borbe, a ponekada se hijerarhijski redosled izvrši “glatko”, bez većeg problema.

Kod pasa se “rang lista” obično izgradi bez borbe. Do otvorene ozbiljne borbe, inače mirnih pasa, može doći pretežno u vreme parenja. Tada se mužjaci bore za ženku. Pri susretu dva psa koji se već poznaju, dolazi do odredjenih promena u ponašanju. Oni će pri susretu izražavati lične načine “samopokazivanja” i “samodokazivanja”. Na ovaj način će oni odrediti svoja mesta na “rang listi”. Ovaj “sudar” će trajati veoma kratko, a nama će biti teško odrediti da li se radi o agresiji ili o igri. Prijateljstvo ili neprijateljstvo izmedju pasa se obično sastoji od toga da se međusobno ne primećuju ili će, ako se slučajno sretnu, veoma srdačno početi mahati repovima, onjušiti jedno drugo i otići svaki na svoju stranu. Ovakvo ponašanje, pri ovakvom susretu, može dovesti i do veoma intenzivne igre ili borbe ukoliko se ne „mirišu“.

U suštini, sasvim je nebitno, da li će do rangiranja doći sa ili bez borbe. Rezultat je uvek isti! Posebno mesto uživaju ženke i štenad; ova činjenica pokreće faktore koji određuju velike socijalne razlike i zabrane. U ovakvim slučajevima, ženka zauzima više mesto u hijerarhiji nego mužjak koji je isti ili čak jači od nje.

Rasprave oko mesta koje zauzimaju na hijerarhijskoj lestvici, psi započinju veoma rano. Javljaju se već u njihovoj petoj-šestoj nedelji i to sa drugim pripadnicima istog legla. Započinju igru borbe za svoja mesta, ali nikada ne povrede jedno drugo, čak ni kada je borba ozbiljnija. Ova igra rata je veoma bučna – ljutita režanja, lajanje, žalosna zavijanja. Medju pripadnicima borbenijih vrsta (foksterier, doberman, bokser, čau-čau), već u njihovoj sedmoj-osmoj nedelji, može doći do ozbiljnijih borbi pri čemu mogu jedno drugome naneti bol. Ovi psi znaju jedno drugo tako protresti, da se vlasniku sa slabijim živcima – sledi krv u žilama. U ovim borbama se zapravo već započinje odredjivanje mesta u hijerarhiji. Ko će biti iznad a ko će biti potčinjeni. U početku štenci se samo povinuju svojim nagonima. Za neke ozbiljnije i uspešnije zahvate, oni moraju još mnogo da uče. Moraju usavršavati “pravila” samopokazivanja, moraju se puno boriti da bi naučili sve načine borbe, moraju mnogo toga naučiti - kako bi postali savršeni.

Kod odraslih pasa, najčešće se već kod upoznavanja, po načinu pozdravljanja, na osnovu “nastupa” - odredjuje hijerarhijsko mesto. Naravno, može se desiti, da je neko mesto vodje toliko primamljivo, da su psi iz istog čopra u stanju da se za to mesto ozbiljno bore. One priče, koje govore o borbi za mesto vodje kod pasa za vuču, nisu izmišljotine. Činjenica, da je vladajući pas prvi u zaprezi, toliko je važno da je vredno borbe.

Pod dejstvom domestifikacije psi ne osećaju toliku pripadnost društu, kao vukovi. Čovek ne drži svoje pse u čoporu. Domestifikacija je dovela do slabljenja osećaja pripadnosti čoporu. Većinu pasa ljudi koriste prilikom lova, za čuvanje stada, kao pse čuvare. Tada psi vrše svoje obaveze sami ili najviše u društvu još jednog, maksimalno dva psa. Iz ovog proizilazi da nema potrebe za osećajem očuvanja čopora niti ima bilo kakve selekcijske prednosti. Nepobitna činjenica je da na sve ovo utiče još i to da su ženke psa češće plodne (dva puta godišnje, dok se kod vučica javlja jednom godišnje), da ženke psa ranije polno sazrevaju – sa godinu dana, dok je vučici potrebno dve-tri godine – dovele su do toga da pas ima mnogo manje vremena i prostora za kolektivni život, nego vuk. Uprkos svemu ovome, kod psa se ipak primećuju sve one karakteristike i načini ponašanja, koje označavaju socijalne veze kod vukova.

Za pojedinca koji u čoporu zauzima prvo mesto, kažemo da je vladar ostalih članova čopora. Pod izrazom vladanje (dominacija) i vladar (dominantan) u etologiji, jednostavno označavanju podredjenost ili nadredjenost. U suštini odredjuju razliku izmedju slabijeg i jačeg. Po rang listi, jača jedinka vlada nad slabijom – izuzev najjačeg - i tako redom, prema dole, sa odredjenim iznimcima. U društvenoj dominaciji kod odraslih pasa sa normalnim temperamentom, prirodna pravila koja odredjuju mesto dominacije su sledeća:

• Pas većeg rasta vlada nad psom manjeg rasta.
• Pas koji se već razvijen, skoro odrastao, ima dominantnu ulogu nad psom iste snage ali koji je mladji, nedoraslo kuče.
• Ženka vlada nad mužjakom.

Sve su ovo samo osnovna pravila, ali u praksi postoje izuzeci. Temperament psa, “vrela krv” ili bolje rečeno: nasilan pas, agresivnost, dobra volja za igranje, želja za druženjem, kukavičluk, strah mnogo većeg uticaja nego sam fizički izgled i veličina. Može da se desi, da mladji, manje iskusan pas, nakon nekoliko borbi dostigne veći rang, nego što mu to fizička snaga dozvoljava, iz prostog razloga, što je njegov “nastup” bio agresivniji, sa čime je starijeg-iskusnijeg psa odvratio od pokušaja da otera „stranca”. Interesantno je kod ovih borbi da se iza velikog dima kriju veoma male vatrice. Naime, mnogo puta smo bili svedoci višeminutnih ozbiljnih borbi, sa strašnim režanjem i hroptajima. Medjutim, nakon borbe jedva nalazimo tragove rana i povreda, uglavnom su u pitanju površinske rane. Kod pasa postoji jedan odredjen nagon koji u konfliktnim situacijama smanjuje količinu borbenosti i koji u toku borbe uzdržava pse od toga da jedno drugog ozbiljnije povrede.

Istraživanja koja su se bavila pravilima odredjivanja mesta rangiranja – koja su vršena na odredjenim štencima-pojedincima iz različitih legla – pokazuju da zauzimanje odredjenog mesta na rang listi, uopšte ne mora da bude pravolinijski. Kao po pravilu, uvek postoji jedan pas koji , bez ikakve sumnje, vlada nad drugim pripadnicima grupe. Isto tako, uvek postoji jedan pas nad kojim svi drugi psi vladaju. U srednjoj kategoriji, često se dešava, da puka sreća odredjuje mesto na hijerarhijskoj lestvici. Pošto se utvrdi hijerahija, ona ostaje nepromenljiva. Za izmenu ustaljenog poretka potrebne su velike promene. Dolazak novije, snažnije jedinke ili ispadanje pojedinaca iz igre usled dugog životnog veka i manjka snage su nekoliko od faktora.