Koja rasa

Skoro u svakoj porodici dolazi bar jednom u životu do dileme,da li je dobro imati nekog psa?

Postoje zlatna pravila kojih se moramo pridržavati. Puno roditelja se brine zbog toga da njihova deca lako mogu da se povrede, ako čuvaju psa kao kućnog ljubimca, jer su deca još mala i ne mogu da razume zašto ne smeju da vuku dlaku pasa, zašto ne mogu da ih obuku kao lutke i zašto ne mogu da im stave kapu na glavu. Psi na takve stvari nekad reagiraju na neočekivan način.

Kad se roditelj odluči da svojem detetu kupi psa, sa konačnom odlukom postavljaju se i neka bitna pitanja. Jedan od njih je: Za koju rasu da se odlučimo?

Ako Vaše dete još nije napunilo 3 godine, sačekajte sa odlukom. U ovo vreme imate mnogo više obaveza oko vašeg deteta, nego da bi mogli da posvetite dovoljno pažnje vašem novom članu porodice, to jest psu.

Posle treće godine starosti vaša deca već imaju jači i stabilniji imunitet. Oni već mogu razumeti da psi nisu plišane igračke sa kojim mogu da rade šta hoće. Da i psi nekad zahtevaju da se ostave na miru, naročito kad jedu ili spavaju.

Ako nemate dvorište, preporučuje se da izaberete nekog psa malog uzrasta. Oni nisu toliko zahtevni za teren, bez problema mogu da žive i u manjem stanu, i što je najbitnije, tokom igre neće vašu decu obarati s nogu. Pozitivno je da će deca preko igre sa njima lako naučiti šta znači odgovornost prema kućnom ljubimcu.

Neke rase koje su idealne za držanje u stanu:

Ovde pripadaju psi patuljastog rasta, koji se ne linjaju mnogo, nemaju potrebu za velikim prostorom. Tu spadaju bichoni, maltezeri, čivave, bolonjeseri, pinčevi, patuljasti šnauceri, pomeranski i patuljasti špicevi, yorkširski terijeri, itd...Ovim rasama je potpuno prirodno da se naviknu na uslove života u stanu, jer oni se drže samo zbog toga, da bi njihovim gazdama služili za pratnju i razonodu. To ne znači da su oni izgubili karakteristike grupe stvorenja kome pripadaju. Oni isto laju, jave dolazak nepoznatog, neki od njih su čak i dobri čuvari, ali razvijanje ovih karakteristika uvek zavisi od truda njihovih vlasnika.

Rase koje se još mogu držati u stanu:

Ovde pripadaju i rase srednjeg uzrasta. Malo više se linjaju, treba im veći prostor, više su temperamentniji. Neki su osetljivi na toplotu, neki zahtevaju više šetnje, naprimer westi, bigl, mops, kavalirski i koker španijeli, engleski i francuski buldozi, srednji špicevi, srednji šnauceri, šar pej, džek rasel terijer, bull terijer itd... Ovi psi koji mogu lako i u dvorištu da žive, neki od njih su vrlo otporni na vremenske uslove i neki pripadaju među najbolje čuvare. Sa malo više truda i odgovornošću ove rase isto mogu da budu idealni ljubimci porodicama koji nemaju dvorište.

Psi koji nisu za držanje u stanu:

Psi velikog uzrasta zahtevaju velik teren. Oni više vole život van stana, jer ove rase su obično radni ili lovni psi, kojima je prirodno da žive u posebno napravljenom boksu ili na dvorištu, kao čuvari vašeg doma i imovine. Ove rase se linjaju, balave i mnogo su većeg uzrasta. Medjutim ima posebnih primera, kada se ovi psi toliko socijalizuju i bivaju naučeni od strane njihovih vlasnika, da žive sa njima zajedno u stanu. Mora se naglasiti, da je to uvek uspeh vlasnika, a ne priroda ovih pasa. Tu pripadaju rase velikih ovčarskih pasa, molosi, veliki lovni psi, hrtovi goniči, doge, goldeni, labradori, bokseri i ostale velike rase.

Za kraj:

Bez obzira koju rasu izaberete, najvaznije je da vašeg psa čuvate i negujete na najbolji mogući način, jer psi nemaju drugi izbor, vi ste ih izabrali da žive sa vama. Oni nisu samostalna bića. Vi ste za njih odgovorni dok su živi, i mnogo je važno za obe strane, da njihov život pored vas bude avantura, a ne noćna mora.