Nasledjeni nagoni

Nema potrebe učiti štene da sisa, ovčarskog psa da tera ovce, lovačkog psa da aportuje, niti borbenog psa da uhvati drugog psa za grkljan. Terijeri ne mogu odoleti kopanju rupa, a psi koje vuku sanke, sami od sebe znaju da se moraju sklupčati kada spavaju.

Ovo su prirodne radnje, možemo reći: nagoni!

Kod pasa, pod izrazom “nagon”, podrazumevamo sve one komplikovane radnje, koje pas bez prethodnog učenja, u odredjenim prilikama primenjuje i koje dovode do najboljeg rešenja novonastale situacije. Istraživači su uporedili bezuslovne reflekse sa nagonima, i dokazali su, da medju njima nema nikakve razlike. Refleksi i nagoni su reakcije u telu koje stupaju na snagu u odredjenim situacijama, i zato nema potrebe da ih posebno imenujemo. Moramo dati prednost izrazu refleks, jer su već na samom početku istraživanja dali naučni dokaz o njegovom postojanju. Pitanje je, da li je ovaj urodjeni deo psećeg ponašanja, dovoljan za njegov opstanak? Na ovo pitanje moramo dati negativan odgovor. Iako je sam refleks dovoljan štenetu da preživi i vodi normalan život, psu u rastu i odraslim psima, sam refleks nije dovoljan za opstanak.

Bezuslovni refleksi daju osnovu, na koju se gradi celokupno ponašanje psa. Medjutim, bezuslovni refleksi nisu dovoljni da se životinja prilagodi osnovnim životnim potrebama. Opstanak i vodjenje normalnog života moguć je jedino uz uslovne reflekse, koje pas tokom svog života gradi na temelju bezuslovnih refleksa.

Nagon je urodjeni način ponašanja na koje jedan specifičan nadražaj vrši stalno pridodavanje, te se tako ugradi na jedan poseban nervni niz.

Bitne osobine odredjuju život i ponašanje psa. Nagon za održanjem vrste, razmnožavanje i nagon za opstanak, kojom se odlikuju sve vrste pasa, i koje su karakteristične za sve vrste pasa bez ikakve razlike, nisu jedine koje odlikuju pse. Tu su još nagoni za: ishranu, čuvanje, samoodbranu, kretanje, potragu, vraćanjem domu i lov. Iz društvenih nagona se vremenom razviju nagoni za dokazivanje, vodjstvo, odbranu i nagon za borbu.

Svi ovi nagoni – koji su nastali tokom domestifikacije i selektivnog odgajivanja, postali su karakteristične odlike psa – i uklapaju se u svet ljudi. Medjutim sve ove nagone psi su nasledili od svojih predaka – vukova. Tokom domestifikacije, mnogi od nas primećuju promene u ponašanju psa, koje nastaju pod odredjenim uticajem čoveka. Prekretnica u ponašanju psa predstavlja momenat kada pas stupi u kontakt sa čovekom. U pračoveku su nepripitomljeni psi videli svoga neprijatelja. Tokom 12 hiljada godina je čovek uspeo da u “svest” psa ugradi sliku člana i vodju čopora – samog sebe. Na osnovu društvenog nagona, pas je izgradio u sebi osećaj pripadnosti čoveku. Ali, svojim nagonom za dokazivanjem i nagonom za život u čoporu, pripada svojoj vrsti.

Na osnovu prirodne snalažljivosti, danas, pas ne bi bio u stanju, da se u borbi za opstanak održi. Ovo proizilazi iz današnjeg okruženja u kojem pas živi, a koje mu pružaju prijatna ili neprijatna iskustva. Na osnovu iskustava koje jedan pas proživi i na osnovu činjenice kako on to “svesno” prihvata, dolazimo do zaključka, da pas na inteligentan način daje rezultate. Zato, da bismo isključili svaki pogrešan zaključak, moramo izjaviti da: na osnovu životnih iskustva, pas deluje nagonski ali da one ne odredjuju dalji tok njegovog ponašanja.

Pojedina nagonska delovanja psa koje proizilaze iz same njegove prirode, imaju samo jedan cilj, usled kojeg se pas u svom prirodnom okruženju ne ponaša svesno. Ne smemo pridodavati psu ljudske osobine! Ne smemo im pridodati nikakve ljudske moći rasudjivanja! I što je još važnije, ne tražimo od njih nemoguće!

Poznavanje nagona igra osnovnu ulogu u vaspitavanju i dresuri pasa, pošto možemo da iskoristimo te vanredne osobine, koje nalazimo kod raznih vrsta pasa. Znanje ne potkrepljuje nagon. Nagon je takva vrsta ponašanja, kakvom ne treba učiti psa, kao što ne moramo naučiti štene da sisa, ili kerušu kako da namesti mesto za okot. Za pojedine rase, pozitivni nagoni se, prirodnim ili veštačkim putem, zadržavaju. Jednostavnije rečeno, nagoni ne mogu biti naučeni. Oni moraju biti nasleđeni.

Psi imaju bogat život, a medju svakodnevnim radnjama koje obavlja možemo naći i razlikovati takve koje su rezultat učenja i one koji su rezultat nagona. Štene nikada nije učilo da treba da se isprazni kada mu majka liže stomak ili ga čisti. U odraslom dobu, nije potrebno učiti psa parenju. I bez obuke je sposoban da koristi svoje čulo mirisa, da bi razlikovao mirise. Takodje ga ne treba učiti, da svoju mokraću ostavlja na mestima gde će ga prepoznati. Kerušu ne trebamo učiti, da nakon okota, oliže svoju mladunčad ili da ih zaštiti od opasnosti.

Šta je osnova ovakvih prirodnih radnji? Odgovor je: to su nagoni. Nagon se razlikuje od naučenih radnji po tome što se nagoni stiču iskustvom ili bez potrebe privikavanja i razvija se prirodnim putem, dok je za naučene radnje potrebno učenje i privikavanje. Neučene reakcije izazivaju takve načine ponašanja koje su nezavisne od ranijih iskustava. Zato vredi proceniti kod pasa onu vrstu ponašanja koja je neučena, jer možemo imati puno koristi od toga.

Mnogi od nas pod pojmom nagon podrazumevamo nasledni oblik ponašanja. Sklonost, da se u pojedinim situacijama ovako ili onako ponašamo, je veoma realna stvarnost. Ove su reakcije nasledne; svaki golub reaguje na isti način, kada ugleda pticu koja je za nju opasna ili suprotno. Obuka u ovom slučaju nema nikakvu ulogu. Čovek je u stanju da iskoristi svoje nagone; selektivizacijom, može da ih koriguje, a tako dobijene osobine će biti mnogo izraženije, nego kod pretka psa.

Učenje pomaže psu, tako da je većina njegovog ponašanja do neke mere naučena i nije isključivo nagonska. Centralna pokretačka snaga je nasledjena. Na osnovu pozitivnih iskustava pri kojima je pas došao do nekog saznanja, centralna pokretačka snaga se dopunjava i postaje delovanje. Pas nikada nije naučio šta je glad. Sve ono što je vezano za ovo je: gde i na koji način da pronadje hranu, da bi utolio svoju glad. Ne može se uvek sa potpunom sigurnošću reći za jedno odredjeno ponašanje, da li je to ponašanje izazvano nagonskim delovanjem ili je naučeno. Nagon trebamo posmatrati sa one tačke gledišta koja nam kaže da je to neophodna osnova za učenje. Učenje pomaže da urodjeni nagoni još više dođu do izražaja, a osim toga, učenje može u velikoj meri da utiče na oblik ponašanja.

Jedan nagon koji svi jako dobro poznajemo, za koje je utvrdjeno, da u velikoj količini zavisi od izdvajanja hormona, jeste stav za morkenje. Poznato je da i muško štene (isto kao i njegove sestre) čučne kada želi da mokri. Izrastući iz doba šteneta, kada mokri – podigne nogu. Kod nekih pasa, to može trajati i do njegove druge godine, ali postoje vrste kojima je za isto to dovoljno 6-7 meseci, kada im izrastu pravi zubi. Sve ovo zavisi od brzine rasta i razvijanja. Mošnice tada sazrevaju i počinju proizvoditi hormone.Ukoliko bi ubrizgali hormone mošnica u štene starosti od 8 do 10 nedelja, to bi izazvalo nagonsku reakciju, tj. već nakon samo nekoliko dana, muško štene bi podiglo nogu i tako mokrio, poput odraslih pasa.

Jedan oblik ponašanja, koji se kasnije razvija, jeste “čuvam – branim”. Štene nikada, ili će barem retko, potrčati i juriti za automobilom. Kada pas počne sa ovakvim ponašanjem, znači da je pokretačka snaga, jedan unutrašnji podsticaj uzrok tome. Psi ovčari su mnogo podložniji ovakvom ponašanju, nego pripadnici drugih vrsta. Ovde se verovatno radi o dvostrukoj pokretačkoj snazi istovremeno: teram i branim. Pas čuvar uglavnom ostaje u jednom mestu i laje, dok će ovčarski pas potrčati, isto kao što bi potrčao za odbeglom ovcom da je vrati među ostale. Onaj pas koji ima oba oblika ponašanja, jeste pas koji će stalno juriti za vozilima.

Nagon za skupljanje u čopor imaju psi koji žive na otvorenom terenu ili vangradskim mestima. Pra-nagon im govori, da uljeze treba držati daleko od svoje teritorije. Psi koji žive na istom mestu, ponašaju se kao jedan kada treba oterati uljeza.

Seksualno ponašanje je prvenstveno nagonsko. Na ponašanje ženke, u velikoj meri, uticaj imaju hormoni. Ispitivanja su dokazala da ubrizgavanjem prolaktina u ženki je moguće pokrenuti teranje.

Interesantno je da se po polovima psi razlikuju u iskustvu. Onaj mužjak koji se već barem jednom uspešno pario, kod narednog naskoka će biti uigraniji, za razliku od onog mužjaka koji to još nije uradio. Suprotno tome ženka bez obzira koliko se puta parila do tada, neće biti iskusnija. Na žalost. sa nestručnim odabirom za odgajivanje, oni koji se ne razumeju u to doveli su do velikog broja takvih vrsta pasa, koji su po svom ponašanju protivprirodni, koji su bez pomoći čoveka nesposobni za odgoj svog potomstva.