Telesna struktura psa

Psi se uglavnom razlikuju po veličini i formi tela, ali se po opštoj genetskoj strukturi ne razlikuju. Psi su četvoronožni sisari koji imaju muskulaturu, sistem ekstremiteta i građu organizma prilagođenu trčanju. Imaju trideset i devet pari hromozoma (čovek ima dvadeset i šest), imaju 42 zuba u odraslom dobu koji su namenjeni kidanju i sečenju hrane, dok im se skelet im se sastoji od 319 kostiju. Ekstremiteti su im evoluirali na taj način i u takvu formu da mogu duže vreme bez zamaranja da trče na vrhovima prstiju. Telesna veličina im je veoma različita - na primer irski vučijak ima visinu na grebenu od jednog metra, dok se čivava trudi sa svojih dvanaest santimetara. Vrsta i boja dlake takođe razlikuje pse - od bezdlakog meksičkog psa do veoma kosmatog afganistanskog hrta.

Koža i dlaka

Uglavnom svaki pas ima ravnu ili talasastu dlaku. Na koren dlake se vezuju maleni mišići koji se pod stresom grče i podižu dlaku psu. Na njušci psa se nalaze veoma osetljivi brkovi koji su povezani sa nervnim završecima. U usporedbi sa drugim domaćim životinjama, dlaka pasa je raznovrsnija. Priroda pseće dlake u potpunosti može opisati geografski predeo sa kojeg pas potiče. Kod pasa razlikujemo tri vrste dlake. Kruna je vrsta dlake koja pokriva uglavnom vrat, leđa i butine, zatim pokrivna dlaka odnosno poddlaka ili paperje.

Psi koji potiču iz toplih krajeva uglavnom imaju kratku dlaku pa je ona skoro vodootporna i dobar je izolator. Oštrodlaki psi imaju deblje dlake koje pružaju veoma dobru zaštitu od vremenskih prilika, odnosno brane od ujeda drugih životinja. Skoro svaka vrsta psa u potpunosti menja dlaku barem jednom godišnje, mada ovaj ciklus zavisi i od temperature, vrsti ishrane hormonskih i genetskih faktora.

U jesen kada su dani kraći, dlaka pasa odeblja, dužina vlasi se produžava, koje se olinja na proleće kada za to više neće biti potrebe. Rast dlake je najsporiji u leto. Šape su im pokrivene veoma otpornom kožom, dok se jastučići sastoje od specijalne vrste kože koja omogućava nesmetan hod i trk. Jedino mesto gde se psi znoje su jastučići, a sam zadatak znoja je da omogući održavanje vlažnosti i elastičnosti jastučića.

Skelet

Skelet psa je robusna trorevina i stvara idealan okvir za telo. Na lobanji psa se mogu naći specijalni otvori odnosno udubljenja koji služe za dodatnu zaštitu očiju i ušiju - lobanja je vezana za kičmeni stub preko veoma jakih mišića. Lopatice su vezane za trup samo preko mišića, što omogućava vanrednu fleksibilnost u trku. Dugačka rebra brane osetljive vitalne organe, Rame i kukovi služe osovina za održavanje balansa i ravnoteže pokreta.

Raspored opterećenja između zadnjih i prednjih nogu je uglavnom isti. Kosti se vezuju međusobno preko zglobova dok ligamenti služe kao veza između kostiju i mišića. Budući da psi imaju veoma razvijene i jake ligamente vrlo se retko dešava da dođe doi kidanja ili oštećivanja istih, ali pod povećanim opterećenjem može doći do raznih bolesti i zakržljanja. Najčešći problem kod starijih pasa je istrošenost zgloba kolena.

Razlikujemo tri osnovna tipa lobanje: uska sa dugom njuškom (hrt), široka glava sa kratkom njuškom (bokser) i potpuna zdepasta glava sa povučenim nosnim grebenom (mops). Velika većina pasa ima telesnu konstituciju za dugo i iscrpno trčanje. Razmeštaj lopatica i karlice, mišićna masa na butinama i nogama omogućava lagan trk većini pasmina.

Neke pasmine su tako odgajane da se posebno naglasi određeni vid pokreta, na primer nemački ovčar je poznat po takozvanom "letećem trku" - dok trči odaje utisak kao da leti iznad zemlje. Engleski hrtovi - koji su odgojeni prvenstveno zbog svoje brzine - najbolje se osećaju u trku.

Njihova kičma je vanredno savitljiva, koja im omogućava da sve četiri noge ispruže stoga se dešava da nijedna noga ne dodiruje tlo u jednom momentu. Kratkonožne vrste, na primer jazavičar, je odgojen da ima kratke noge koje mu pomažu da se uvuče u jazbine jazavca.

Čula

Princip rada pet čula kod psa se razlikuje od rada kod čoveka. Njuh im je veoma osetljiv, ovo čulo je najrazvijenije. Zbog ovoga se psi koriste pri pronalaženju unestrećenih osoba, narkotika, oružja, eksploziva i slično. Kod nekih pasa je njuh više razvijen nego kod drugih - razlika se može uočiti između labradora i mopsa na primer. Njuh je kod pasa oko sto puta razvijeniji nego kod čoveka.Psi imaju oko dvesto miliona receptora mirisa dok čovek ima oko pet miliona, ali pas ima mnogo razvijeniji deo mozga koji je zadužen za njuh i mirise. Nos psa je, kao što je poznato, uvek vlažan, koji pomaže saobraćaj mirisa prema receptorima. Mirisne supstnce se zadržavaju na specijalnim košcicama u nosnoj šupljini i pokreću stimulisanje receptora i samim tim i obradu podataka u mozgu.

U suprotnosti sa njuhom, pas ima veoma slabo čulo ukusa. Čovek ima do šest puta više receptora ukusa od psa. Jezik psa se čini kao da je grublji od čovekovog a odgovor leži u količini i veličini kvržica ukusa koji se nalaze na površini jezika. Ako je pas uslovljen da se sam snalazi za hranu, uglavnom će sve pojesti. Prvenstveno se služe njuhom prilikom hranjenja, sledeći su ukus odnosno čulo dodira. Kisele ukuse osećaju na celoj površini jezika, slatke na stranama dok slane ukuse osećaju sa donje strane jezika.

Sluh psa je veoma oštar. Sposobni su da čuju frekvencije koje prevazilaze slušni prag čoveka, često i sa velike udaljenosti. Mnoge stare rase imaju velike, podignute uši, većina pasa je sposobna da svoje uši i pomera što rezultuje mogućnost da pas čuje zvuk sa četvorostruke udaljenosti koju bi inače čovek čuo.

Pseće oko nije toliko oštro kao njihov njuh. Imaju veću mrežnjaču u usporedbi sa čovekom stoga bolje vide po mraku. Čepići i receptori koji se nalaze u centru retine imaju takav razmeštaj da im ne omogućava toliko oštar vid, odnosno nisu u mogućnosti razlikovati boje kao što to čovek čini. Razmeštaj oka u lobanji se menja od pasmine do pasmine. Mnogi lovački psi - vipeti ili hrtovi - imaju oči smeštene po strani lobanje koji im daje odličan periferni vid koji im pomaže u lovu.

Druge vrste - bokseri ili molosi - imaju oči smeštene u prednjem delu lobanje radi boljeg prostornog vida. Psi imaju takozvani "treći kapak" koji je zapravo produžetak glavnog kapka i služi kao zaštita oku. Treći kapan ne mogu voljno pomerati, ali ako se desi da mišići pod grčom uvuku oko u duplju, treći kapak se prevlači preko jabučice kao zaštitna skrama. Mnogim životinjama je čovek dodelio i šesto čulo, kojim ovi predosećaju prirodne katastrofe, nesreće, približavanje voljene osobe ili slično. Psi su veoma inteligentna stvorenja, i mnogi ljubitelji se kunu da njihov mezimac može osetiti u kakcom se raspoloženju nalazi vlasnik, ili da pas pokušava "objasniti" vlasniku da se desilo nešto loše. Istraživanja su pokazala da psi raspolažu sa nekom vrstom čula koje je vezano sa osetljivost na elektromagnetne rezonance kojima su kadri da "predosete" zemljotrese ili koriste isto čulo kao kompas kada žele da nađu put prema kući.