Prijatelj, koji nas brani

Većina pasa – bez obzira na rast i rasu – može se smatrati čuvarom, mada u zavisnosti od sposobnosti pojedinog psa, neki su “više pušteni s lanca” od drugih.

redak svih pasa je vuk, ali uprkos tome, psi se u velikoj meri razlikuju po izgledu. Tokom vremena, psi su prolazi kroz razne promene. Razlozi su višestruki. Čovek je po svojoj prilici doveo do toga, da su psi tokom vremena, menjali izgled, menjane su karakteristike pasa u zavisnosti od poslova koje je radio za njega, što je dovelo i do promena u psihi pasa.

Većina pasa je, bilo čistokrvnih ili mešanaca, sposobno da bude pas čuvar. Ukoliko pas dobije i namanji (opravdani) imupls, automatski će u njemu “proraditi” refleksni nagon za odbranu. Budući vlasnik pri kupovini novog psa, odabraće psa po svojoj želji ili po ulozi koju je psu namenio, i koji mu je zbog toga potreban. Pored svega ovoga, pas čuvar treba da odgovara nekim kriterijumima. Pre svega, u ovom slučaju, potrebno je da svojim ponašanjem (lajanjem, napadačkim stavom) spreči ulaz na “branjenu” teritoriju.

Medju psi čuvarima postoje razne vrste:

• kojima je dovoljno da laje pored ograde – sa čime ispunjavaju ulogu upozoravanja
• oni psi, koji će uvek otići do ivice svoje teritorije (npr. do ograde) i napasti sumnjivca
• i na kraju oni, koji će žestokim lajanjem nasrnuti na “napadača teritorije” i truditi se da ugrizu.

Teritorijalni nagon

U zavisnosti od vrste psa, nagon za očuvanje teritorije se razvija u dobu od 6 do 15 meseci. Pojava ovog nagona je odlučujući trenutak u životu mladog mužjaka. On tada počinje sa obeležavanjem svoje teritorije. Važan trenutak je i za mlade ženke, koje u tom dobu počinju prvi put osećati rezultat polnog sazrevanja. Jačina nagona za očuvanjem teritorije zavisi od vrste i pola psa (kod mužjaka je jača usled intenzivnijeg rada hormona). Takodje se razlikuje kod pojedinog psa, mada ovaj nagon nalazimo kod svih pasa.

Pitanje se samo postavlja - a šta je sa „neutralnom zonom“? U pratnji vlasnika, gradske ili seoske ulice, šetalista, staze u parkovima, za psa vaspitanog u domaćinskim uslovima to može označavati takvu teritoriju kakvu lovačkom psu znači lovna teritorija. U ovakvim prilikama nema ni reči o bilo kakvoj agresivnosti – što znači da se sa svojim ljubimcem možemo opušteno šetati na okvim mestima.

Za psa “teritorija za odbranu” prvenstveno označava baštu ili dvorište, mada teritorija može biti i unutrašnjost jednog automobila ili jedan stan, znači sva ona mesta, na kojima će ga nagon terati da laje. To radi zato da bi upozorio vlasnika, tj. pozove u pomoć “vodju čopora”, ili nekog drugog člana porodice, koji je na “rang listi čopora” na sledećem mestu. Što je teritorija manja, njegov nagon za odbranu je veći. Pored toga, što je pas više u centru teritorije, on je samouvereniji i oseća se mnogo jačim.

U jednoj svakodnevnoj situaciji – recimo, kada stranac dodje u kuću – pas će početi da laje. Ukoliko se pojavi njegov vlasnik, otvori vrata, a psu naredi da ćuti, onda će pas poslušati naredbu. To za psa znači da se “šef” već pobrinuo za očuvanje teritorije. Medjutim, pas će nastaviti da laje ukoliko se vlasnik ne pojavi, i tako onemogućiti da posetilac udje.

Uticaj okoline

U životu štenadi, vreme za razvoj izgradnje društvenih odnosa, traje veoma kratko – od druge do trinaeste nedelje, i to na “nepovratan način”. Za ovo kratko vreme, štene mora doći u kontakt sa ljudima i decom, da bi se u njemu izgradio normalan i pravilan osećaj za odruštvene odnose. Ukoliko se u ranom periodu života (2-3 meseca staro) jedna jedinka napusti uzgajivačnicu, tako da se do tada nije sreo ni sa kim osim svoga uzgajivača, u kasnijem dobu života, on će imati veoma dobre odnose sa drugim psima, ali će biti nepoverljiv prema drugim ljudima. Ukoliko je keruša veoma nepoverljiva a iz straha hoće da ujede, nju moramo isključiti iz uzgoja.

Temperament

Reakcija pasa u raznim situacijama, shvatanje dogadjanja i donošenje odluka, u stvari predstavlja njihov temperament: štenci se iz istog legla mogu razlikovati po temperamentu. U periodu razvoja karaktera štenadi, uglavnog do šestog meseca starosti, oni su u stalnoj interakciji, uzajamnom dejstvu izmedju naslednih osobina i okoline. Pojedine vrste pasa možemo svrstati u tri kategorije po njihovom odnosu i ponašanju u raznim situacijama:

• Postoje veoma aktivni, pokretni psi – oni u pretećoj situaciji reaguju veoma žestoko.
• Postoje pasivni pojedinci – oni su po svojim reakcijama povučeni, suviše oprezni, i za njih je karakterističnije bežanje nego hrabro suprotstavljanje.
• Postoji jedna “srednja” kategorija: ovi psi su istovremeni predstavnici aktivnog i pasivnog tipa, u zavisnosti od situacije. Često mogu biti nepredvidivi, njihove reakcije su iznenadne i sasvim neobične. Ovakve jedinke je veoma teško dresirati za pse čuvare.

... pitanje vaspitanja!

Opšte je poznata stvar, da štene, svoje prve utiske i iskustva dobija od uzgajivača, odmah nakon dolaska na svet, i zapravo tu počinje izgradnja njegovog karaktera. Nadgradnja i razvoj njegovog karaktera se nastavlja kod prvog vlasnika i imaju na psa veoma velikog uticaja. Pas na osnovu “modela” i “idola” koji ga okružuju, izgradjuje svoj karakter. Ukoliko štene živi sa starijim psima, nakon veoma kratkog vremena, preuzeće osobine i načine ponašanja koje vidi od starijih. Ova osobina se veoma dobro može iskoristiti da bismo kod psa pojačali osećaj za “pripadnost čoporu” i za razvijanje nagona čuvara.

Kako da pokrenemo nagon čuvara? Kada mladi pas prvi put ugleda, recimo, poštara, on će mu se sa radoznalošću približiti, ali će prigušeno režati i igrajući se pretiti. Na ovo će raznosač pisama (nakog prethodnog dogovora sa vlasnikom psa) otrčati, pobeći. Nakon višednevnog ponavljanja ove vežbe, štene će biti samopouzdanije, u zavisnosti od toga koliko će puta nekoga moći oterati sa svoje teritorije. U školama za dresuru pasa primenjuju ove metode da bi kod pasa povećali nagon za očuvanjem teritorije i da bi bili dobri psi čuvari. Nakon što je ovo naučio, ukoliko štene vidi poštara da prijateljski priča sa njegovim vlasnikom, on će na poštara gledati prijteljski i radovaće se svakom njegovom dolasku.

Kako da ga vaspitavamo osnovnoj poslušnosti? Cilj svakog vaspitanja i dresure je da svoga psa naučimo “bezuslovnom reagovanju”, tj. da je pas poslušan, oseća se sigurnim sa nama i uživa u radu! Za dresuru pasa je veoma bitno da je on jedan zadovoljan pas. Ukoliko se naš pas snebiva ili pokazuje nepoverenje prema našim zapovestima, sa nepravilnim načinom vaspitanja, sve ove negativne pojave se mogu povećati. Snebivanje pasa možemo preventivnim načinima ophodjenja smanjiti. Treba da povećamo pohvale i nagrade u toku učenja zapovesti, a dužinu i broj kazni trebamo smanjiti.

Od prvog trenutka kada štene dodje kod nas, moramo se truditi na izgradnji dobrih odnosa! Nije dovoljno ako se trudimo da nas razume, ne očekujmo od njega da odmah i bezuslovno izvrši naredbu. Za izgradnju dobrih odnosa, moramo se i mi truditi, da njega razumemo. Štene će nam biti privrženo jer se u našem prisustvu oseća bezbednim. Ponekad će se praviti da nas ne čuje, mada saoseća sa nama, ali mu je veoma potrebna naša ljubav. Isto tako je veoma osetljiv na naše grube ispade! Maženje i češkanje je za njega pravo blago, to ne smemo nikada zaboraviti ako je bio poslušan.

Da ne bi došlo do nepoverenja, obratimo pažnju da primenjujemo pravilne načine vaspitanja i dresure, a naročito je važno da slučajno ne kaznimo našeg psa kada je trebalo da ga pohvalimo. Najbolji nači za to je da poništimo granicu izmedju igre i rada. Jedna izdata naredba za rad treba da bude isto toliko igra, koliko i prava igra sa loptom! Važno je da svako učenje i vaspitanje završimo sa zadovoljnim psom. Nikada ne ostavljajmo svoga psa u strahu ili mrzovoljnom raspoloženju!