Psi i voda

Seteri prosto obožavaju vodu i nije im neprijatno čak ni kada moraju u močvaru ili tršćak po divljač. Skoro sve vrste španijela naprosto luduju za plivanjem.

Postoji li pas koji nevoli vodu?

Svakog psa je moguće privoleti na plivanje ali ga ne možete naterati. Nesporna je činjenica da je ponekim rasam plivanje u krvi po prirodi, dok nekima nije. Dali je pas ljubitelj vode to zavisi i od njegove hrabrosti. Postoje primeri da se poneki lovački psi van lova ne mogu nikako naterati da plivaju, ali kada su prisutni u aktivnom lovu - prosto lete u vodu, i donose divljač na noge.

Nasleduju li psi ljubav prema vodi?

Ukoliko nasleduju kako objašnjavamo da pojedini psi ipak mrze vodu?

Ako imate psa koji ima averziju prema vodi, možda je potrebno malo istraživati šta je uzrokovalo traumu ili starh prema vodi. Kao i kod ljudi, za prevazilaženje ovakvih problema je potreban aktivan rad, strpljenje i vreme.

Vrlo često vlasnici pasa bez razmišljanja bace štene u vodu kako bi se ono priviklo, ali sa ovakvim postupkom izazvaju upravo suprotnu reakciju od očekivane. Ne samo što pas zamrzi vodu nego postaje nepoverljiv i prema samom vlasniku. Veoma često pas doživljava šok zbog udisanja vode i/ili ulaske iste u slušne kanale (psi su veoma osetljivi na čulo sluha). Nakon ovakvih slučajeva i loših iskustava nije ni čudo što pas drhti i škrguće zubima dok beži od barica vode. Ovakav način pristupa učenju psa prikazuje koliko ljudi ne umeju da vaspitavaju pse – jednostavno je u pitanju nedostatak humanosti, znanja i iskustva. Osnovno je pravilo : navikavanje psa na vodu isključuje upotrebu bilo kojeg oblika teranja i nasilja ako rezultat izostane.

Nekim psima jednostavno fali samopouzdanja pa zato izbegavaju vodu. Mnogi smatraju da nema nikakvog načina da pse bez samopouzdanja prisile na kupanje, što nije u potpunosti tačno. Postoje mnogi načini sa kojima možete privoleti psa na kupanje i plivanje. Najuspešniji vid je kada sa psom i vlasnik zagazi u vodu. U mladom uzrastu svako štene se može naučiti da pliva. Primetno je da pri prvim kontaktima sa vodom štenci imaju strah i pritom pomeraju noge kao u trku. Vremenom štene shvata da pokretanje nogu ga odžava na površini i da je sposoban da se kreće u pravcima u kojima god želi. Polako nestaje strah i raste samopouzdanje – štene počinje da uživa u novonastaloj situaciji. Psi vrlo lako nauče plivati. Greška je da mnogi pokušavaju naučiti psa plivanju i ulasku u vodu upotrebom psećeg nagona za aportom – bacanjem raznih stvari u vodu. Ovaj vid je suvišan jer će se pretežno dešavati situacija da će pas namerno gledati na drugu stranu...

Ako postoji mogućnost, potrebno je iskoristiti blizinu rečice ili kanala za navikavanje psa na vodu. Prelaskom vlasnika/gazde na drugu obalu uglavnom će naterati psa da ga prati. Kada voda postane duboka i noge psa ne dodiruju dno, instinktivno će zaplivati kako bi prestigao vlasnika. Psa je potrebno hvaliti i pozivati – jednostavnije rečeno treba ga hrabriti. Uvek neka bude pripremljen zalogaj za pohvalu – nije mala stvar kada pas svojom voljom uradi zadatak koji ste mu postavili. Za jedan dan, ovakva vežba je jednom dovoljna.

Važno je da navikavanje na vodu bude postepeno - kasnije produžite plivanje. Kada steknete utisak da je privikavanje i prihvatanje vode kao elementa protekao dobro, pokušajte sa vežbom aporta predmeta iz vode. Pas će nakon aporta i izlaska iz vode otresti krzno – leti je najbolje privikavanje da prvo preda predmet a nakon toga da se otrese.

Kupanje pasa?

• Neki vlasnici često, dok neki skoro nikada ne kupaju svog psa.

Nije pravilno ni jedno ni drugo, često kupanje je isto tako rizicno kao ne upražnjavanje kupanja. Zbog male zapremine žlezda koje luče masnoću, često kupanje zapravo isušuje kožu psa te je podložna raznim infekcijama i ekcemima. Ukoliko psa uopšte ne kupate pre ili kasnije ce životinja imati vrlo neprijatan miris zbog prljavštine i bakterija na koži.

Kupanje psa prvenstveno zavisi od vrste dlake vašeg ljubimca. Što znači da je potrebno psa kupati samo onda ako mu je dlaka jako zaprljana i ima neprijatan miris - ali nikako ne češce od dva-tri puta mesečno. Predhodno nije loše proveriti lokaciju neprijatnih mirisa. Mirisi mogu poticati iz uveta, usta ili sa mesta kože koja je u kontaktu sa ogrlicom. Ipak, vecina pasa koji dobijaju potrebnu negu i brigu nemaju neprijatan miris čak ni onda kada se retko kupaju.

Kupanje je potrebno obavljati tekućom vodom – najbolje temperature 35 -37 stepeni Celzijusa. Dobra je ideja u kadu postaviti gumeni tepih da se pas ne kliže, moguće je i staviti vatu u slušne kanale. Preporučuje se upotreba neutralnog dečijeg šampona - ali je važno obilno isprati. Psa perite isključivo prstima bez upotrebe četke. Dozvolite psu da se nakon kupanja otrese , dobro ga obrišite. Izbegavati izlaske na ulicu najmanje dva-tri sata. Ukoliko je hladno držite ga duže u ugrejanom stanu. Važno je da se kupanje i sušenje obavi u što kraćem roku.