Mancs (Šapica) - spasilac života

Mancs je bio mužjak nemačkog ovčara, član spasilačke ekipe „Spider“ iz Miskolca. Prilikom rodjenja imao je ukupno 11 braća i sestara. Kad je imao šest meseci njegov vlasnik je primetio da ne koristi jednu zadnju nogu kako treba. Veterinar je postavio dijagnozu da je u pitanju displazija, tj. glava butne kosti nije se dovoljno razvila.
Srećom, posle pola godine sa kućnim ortopedskim pomagalom u vidu stremena od kajiša moglo se korigovati poremecaj. On je sa vlasnikom više puta učestvovao u uspešnim spasilačkim akcijama.
Slavu stiče 1999 godine nakon zemljotresa u Izmitu, kada je pomoću njega spasilačka ekipa uspela da pronađe i spasi trogodišnju devojčicu zarobljenu ispod ruševina. Učestvovao u spasilačkoj akciji 2001 godine u Salvadoru, i Indiji. Bio je dresiran da raspoznaje unesrećene od leševa,- davao je različite reakcije i signale, a posebno je bio čuvem po sposobnosti da pronalazi utopljenike. Akcije, rad i rezultati u spasilačkim akcijama napravili su od njega heroja.

U oktobru 2006 godine dobio je upalu pluća i uginuo, njegov gazda ga je bez prisustva javnosti sahranio u svojoj basti. Mesec dana od njegove smrti u gradu je postavljen spomenik, čak i danas ljudi svakodnevno pale sveće u njegovu čast.

Hachikō - simbol lojalnosti

Pas je ušao u istoriju zbog svoje velike odanosti vlasniku, japanskom profesoru Hidesaburou Uenou, predavaču na tokijskom univerzitetu.
Hačiko, kog je profesor dobio 1924. godine, je svaki dan išao do obližnje železničke stanice Šibuja, gde je čekao svog gospodara prilikom povratka kući. Rutina se nastavljala sve do maja 1925. godine, kada se profesor Ueno nije vratio kući. Hidesaburo Ueno je doživeo infarkt zbog čega je umro.
Ipak, lojalnost psa je bila tolika, da je Hačiko svakog dana dolazio na stanicu Šibuja da bi sačekao svog gospodara. Pas Hačiko je nakon skoro punih deset godina pronađen mrtav ispred stanice Šibuja, gde je do svog poslednjeg dana išao na čeka svog gospodara.Na stanici Šibuja u počast Hačiku stoji njegov spomenik, podignut za njegova života u aprilu 1934. godine. Njegovi preparirani ostaci se nalaze u japanskom Narodnom muzeju nauke u Uenou, Tokio.
Danas je u Japanu Hačiko sinonim za veliku odanost.

Лайка - prvi astronaut

Pas Lajka je prvo živo biće u svemiru kojega je 3. novembra 1957. godine SSSR lansirao u letelici Sputnjik 2. Bila je dokaz da je život moguć u bestežinskom stanju. Nije se vratila na Zemlju jer satelit nije imao modul za vraćanje i prizemljivanje. Lajka je bila mešanac i pravo ime joj je bilo Kudravka, ali ubrzo je dobila nadimak Lajka po sibirskoj lovačkoj rasi. Bila je lutalica pokupljena s moskovskih ulica.
Pretpostavlja se da je živela koliko je imala kiseonika u kapsuli, iako neki tvrde da je 3. novembra, 1957. uginula odmah od previsoke temperature, a neki da je uginula pojevši otrov u poslednjem predviđenom obroku.

Kantor - policijsko čudo

Kantorova karijera je počela 1953. godine, kada je sa šest meseci odabrao Tot Tibora za svog partnera u eksperimentalnom istražnom programu za trening policijskih pasa. Iako je bio dosta slabiji od ostalih kandidata, na kraju se ispostavilo da je Kantor izuzetan talenat, sa tri meseca obuke je postigao više od ostalih pasa. Prva istraga u njegovoj karijeri je bila istraga o slučaju krađe pilića, dok su tipične misije bilče vezane za krađe po prodavnicama. Dešavalo se da je pratio trag više od 36 sati, u međuvremenu prelazio više od 100 ilometara sa svojim kerovođom. Prema zapisnicima o radu u trajanju od 11 godina ispostavilo se da je Kantor sa svojim partnerom prešao preko 78.000 kilometara. 1964 godine tokom jedne od pretraga Kantor je nagazio na minu prilikom čega je izgubio život, dok je njegov partrner Tot Tibor bio teško ranjen. Sa svojih 279 rešenih kriminalnih slučajeva i dan danas je najuspešniji četvoronožni detektiv u Mađarskoj.
Njegovo preparirano telo se nalazi u Kriminalističkom Muzeju u Mađarskoj.

Balto - oličenje nade

1925 januara u gradu Nom na Aljasci pojavili su se simptomi epidemije difterije.
Usred zime jedina mogućnost za slanje seruma je bio dovoz saonicama sa psećom zapregom.
Dvadeset terača i oko 150 pasa su za pet i po dana izvršili zadatak dostave lekova na putu dugom 1085 kilometara.
Junaštvo učesnika je bila glavna tema u tadašnjim novinama i medijima.
Pas Balto, vodja zaprege koja je dostavila prve bočice seruma dobio je spomenik u Central Parku New York-u.
U čast trke od 1967 godine priređuju se trke pasa za vuču saonica Iditarod, kao i 25 Serum Run turu pasa- i saonica sa motorom na prvobitnom putu.