Uopšteno o psima

Pas je grabljiva životinja, zapravo podvrsta odomaćenog vuka. Pas je jedina vrsta životinje koja je u svom latinskom nazivu dobila oznaku - familiaris, tj. oznaku pripadnosti porodici. Tokom evolucije pas se zajedno sa ostalim članovima roda pasa prilagodio grabljivom načinu života na travnatim stepama. Pas (Canis familiaris) zajedno sa svojim najbližim rođacima - vukom, prerijskim psima kao i sa brojnim vrstama šakala pripada rodu CANIS. U ovaj rod ubrajamo takođe lisicu, hijenu, afričke i australijske divlje pse, kao i lasice - ukupno dvadeset i jednu vrstu. Nabrojane vrste životinja imaju zajedničku evolutivnu prošlost, stoga imaju neverovatno mnogo zajedničkih karakteristika u svom ponašanju.

Pas je nastao domestikacijom vuka, što se potvrđuje mitokondrijskim ispitivanjem DNK. Tačan period početka domestikacije je još uvek pod debatom naučnika, ali u globalu ga postavljaju pre između 10.000-100.000 godina. Najraniji dokaz je nalaz koji datira od pre 14.000 godina koji je nađen u Oberkasselu, Nemačka - u pitanju je , najverovatnije, deo vilične kosti psa.

Najviše nalaza je nađeno na prostorima Izraela i Palestine, što potvrđuje navode da pas ima najdublje korene u jugozapadnoj Aziji. Ipak, ispitivanje oblika lobanje indicira i na istočno azijsko poreklo, odnosno moguću rodbinsku vezu sa kineskim vukovima. Prema mitohondrijskom ispitivanju sve se više čini da je teoriju prema kojoj pas potiče iz istočne Azije tačan, - naime odavde potiče najveći broj razičitih varijacija. Ipak, dokazana je činjenica da pas zaista potiče od vuka.

Faze pripitomljavanja

- pre oko 15.000 godina : počinje smanjenje agresivnosti životinja prema ljudima koji žive u blizini istih

- pre 14-15.000 godina : čovek se okreće nastanjivanju umesto nomadskom načinu života, paralelno ovome počinje lov i trebljenje vukova što dovodi do manjih zatvorenih krugova čopora, samim tim nastaju nove podvrste vukova međusobnim ukrštanjem

- I. vek nove ere (Columela) : daju se prve smernice u uzgoju pasa čiji će izgled da se razlikuje od vuka ( npr. ovčarski pas neka bude bele boje, pastirski pas neka je crn i slično)

- kraj XIX veka : početak svesnog uzgajanja pasa prema strogoj selekciji (1873: prvo Kinološko udruženje, Velika Britanija).

Današnji pas

Na uticaj selektivnog pritiska okoline vuk je postao manji, pripitomio se i naposletku je postao čovekov prijatelj. Ova promena je nastala kroz nebrojene generacije u selektivnom uzgoju pasa, a rezultovala je nastanak velikog broja vrsta pasa, koje danas poznajemo.

Intenzivnom selekcijom je postignuto takođe da lavež postane glasovni signal za uzbunjivanje odnosno za komunikaciju sa okolinom. Ovo se odnosi takođe i na sam fizički izgled psa koji će prvenstveno služiti kao reper u raspoznavanju domaćeg psa od njegovog divljeg rođaka - na primer oblik ušiju, način nošenja i upotrebe repa u komunikaciji i slično.

Povećanjem čeonog i nosnog dela glave, odnosno oblikovanje istih kroz selektivni uzgoj, dobija se rezultat koji psu daje inteligentniji i pitomiji izgled. U početku su se uzgajali patuljasti i mali psi, naravno vremenom se akcenat stavljao na potrebu čoveka za većim primercima pa su se izolovali primerci od kojih potiču psi velikih i gigantskih rasa.

Naziv PAS i upotreba

Interesantno je da je sama reč pas - kuca potekla iz reči koju koristimo kada dozivamo psa u našu blizinu: na mađarskom jeziku - kutya, kutyu, kucsó, kucó, srpski - kuca, kuco, ukrajinski kuču, turski - kuçukuçu.

Po vrsti, pse delimo na tri velike grupe u kojima se oni razlikuju po nameni, zadacima koje izvršavaju, a to su:

Glavni tipovi lovačkih pasa : hrtovi, goniči, retriveri, spanijeli, jazavčari, terijeri, ptičari i tragači.

Glavni tipovi radnih pasa i pasa čuvara : pratioci i goniči, čuvari, spasioci, borbeni, mastifi, buldozi, bulterijeri, doge, špicevi i psi za vuču.

Minijaturni i psi malih rasa - Psi za pratnju i razonodu

Generalno o kinologiji

Kinologija je nauka o psima i proučava evoluciju pasa, nastanak rasa i njihove karakteristike, ponašanje i obuku pasa, uzgoj, selekciju i zdravstvenu zaštitu pasa. Sam termin kinologija je kovanica od dve grčke reči κύων (gen. κύνος) , kyn, “pas“ i reči λόγος, logos, “znanje", “nauka”.